"Licemeri!" "Ubice proroka!"

 Odogovr na novozavetne optužbe
Antisemitske izjave u Novom zavetu

“Jevreji su ubili proroke!”, “Jevreji su licemeri!” Ovo su samo neke od brojnih hrišćanskih antisemitskih optužbi na račun jevrejskog naroda.

Šta je zajedničko ovim optužbama ? Svakako izvor, Novi zavet, pre svega jevanđelja, a naročito Jevanđelje po Mateju.

Ne bi bilo preterano reći da bi da Jevanđelje po Mateju nije napisano, mnoge loše stvari u istoriji bile izbegnute. Videćemo zašto.

Unapred treba napomenuti da se ovo ne odnosi na onaj veliki broj današnjih hrišćana koji su odgajani u duhu ljubavi prema Jevrejima.Oni ne prihvataju antisemitske citate onako kako zaista pišu, već objašnjavaju da se to odnosilo na određene Jevreje.

-Antisemitizam u Mateju - Mnogi drže da u Jovanovoj knjizi ima najviše antisemitizma, ali rabini poput Tovije Singera smatraju da je to ipak Jevanđelje po Mateju. Dakle ni Jovan, ni Luka, nego Matej. U nastavku ćemo pokušati da razumemo zbog čega. Vrhunac antisemitizma vidimo u 23. poglavlju Mateja koje govori o prirodi Jevreja. Za razliku od Luke (ili pisca Jevanđelja po Luki) , koji pažljivo govori o “neinformisanosti” religioznih Jevreja, Matej uverava da Jevreji znaju istinu ali da ne žele da je prihvate. Već u 2. Poglavlju jevanđelja po Mateju vidimo da ljudi dolaze I pozdravljaju Isusa, dok Jevreji planiraju da ga ubiju. Već se ovde daje do znanja da Jevreji znaju da je rođen mesija, ali pokušavaju to da prikriju tako što će ubiti dete.

2. Gdje je car judejski koji se rodi? Jer vidjesmo njegovu zvijezdu na Istoku i dođosmo da mu se poklonimo. 3. Kada to ču car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim sa njim. 13. A kad oni otidoše, a to anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i reče: Ustani, uzmi dijete i mater njegovu, pa bježi u Egipat, i budi ondje dok ti ne kažem: jer će Irod tražiti dijete da ga pogubi. 16. Tada Irod, vidjev da su ga mudraci prevarili, razgnjevi se veoma i posla te pogubi svu djecu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dvije godine i niže, po vremenu koje je tačno doznao od mudraca.

Ovakav opis Jevreja koji se namerno bore protiv istine kulminira u 23.poglavlju.

23. Poglavlje Mateja:

1. Tada Isus reče narodu i učenicima svojim 2. Govoreći: Na Mojsejevu stolicu sjedoše književnici i fariseji. 3. Sve, dakle, što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali po djelima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore, 4. Nego vezuju bremena teška i nezgodna za nošenje i tovare na pleća ljudska, a prstom svojim neće da ih pomaknu. 5. A sva djela svoja čine da ih vide ljudi; jer proširuju amajlije svoje i prave velike skute na haljinama svojim. 6. I vole začelja na gozbama i prva mjesta po sinagogama. 7. I da im se klanja po trgovima, i da ih ljudi zovu: učitelju! 8. A vi se ne zovite učitelji; jer je u vas jedan Učitelj, Hristos, a vi ste svi braća. 9. I ocem svojim ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac, koji je na nebesima. 10. Niti se zovite nastavnici; jer je u vas jedan Nastavnik, Hristos. 11. A najveći između vas da vam bude sluga. 12. Jer koji se uzdiže poniziće se, a koji se ponizi uzvisiće se. 13. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite niti puštate da uđu oni koji bi htjeli. 14. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni. 15. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sljedbenika, i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe. 16. Teško vama, vođi slijepi, koji govorite: Ako se ko kune hramom, to nije ništa; a ko se kune zlatom hramovnim, kriv je. 17. Bezumnici i slijepci! Jer šta je veće: zlato ili hram koji zlato osvećuje? 18. I ako se ko kune žrtvenikom, ništa je to, a koji se kune darom na njemu, kriv je. 19. Bezumnici i slijepci! Jer šta je veće: dar ili žrtvenik koji dar osvećuje? 20. Koji se, dakle, kune žrtvenikom, kune se njim i svim što je na njemu. 21. I koji se kune hramom, kune se njim i Onim koji obitava u njemu. 22. A koji se kune nebom, kune se prijestolom Božijim i Onim koji sjedi na njemu. 23. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je pretežnije u Zakonu: pravdu i milost i vjeru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati. 24. Vođi slijepi, koji ocijeđujete komarca a kamilu proždirete. 25. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što čistite spolja čašu i zdjelu, a iznutra su pune grabeža i nepravde. 26. Fariseju slijepi, očisti najprije iznutra čašu i zdjelu da budu i spolja čiste. 27. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji spolja izgledaju lijepi, a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. 28. Tako i vi: spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemjerja i bezakonja. 29. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što zidate grobove prorocima i krasite spomenike pravednika, 30. I govorite: Da smo mi bili u vrijeme otaca svojih, ne bismo s njima pristali u krv proroka. 31. Time sami svjedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. 32. Ispunite i vi mjeru otaca vaših. 33. Zmije, porodi aspidini, kako ćete pobjeći od osude za pakao? 34. Zato, evo, ja ću vam poslati proroke i mudrace i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a druge šibati po sinagogama svojim i goniti od grada do grada; 35. Da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, kojega ubiste između hrama i žrtvenika. 36. Zaista vam kažem da će sve ovo doći na rod ovaj. 37. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htjedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htjedoste! 38. Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta. 39. Jer vam kažem: Nećete me od sada vidjeti dok ne rečete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.

Matej (tj. pisac jevanđelja po Mateju koji ne mora nužno biti Matej) se ovde obraća književnicima I farisejima misleći na sve religiozne Jevreje koji su se svrstavali u neku od ove dve grupe.

Posebno je zanimljivo obraćanje Jevrejima sa “licemeri”. Ako je Isus ikada i rekao nešto navedeno u 23. poglavlju, sigurno je da nije koristio reč “licemeri” . Licemer ili “hipokrit” je grčka reč koju uvodi pisac Jevanđelja po Mateju, I u grčkom nema isto značenje kao danas kod nas I u drugim jezicima. Mi licemera danas objašnjavamo kao osobu koja zastupa stavove u koje ne veruje, ali u grčkom označava glumca ili osobu koja namerno zavarava druge. Takva reč, sa tim značenjem je grčki izraz i nije postojala u tadašnjem hebrejkom I aramejskom (ne postoji reč u hebrejkom ili aramejskom koja to objašnjava), tako da je gotovo sigurno da je Isus nije upotrebio. To dosta toga govori o samom piscu Jevanđelja po Mateju.Tekst Jevanđelja po Mateju, bez obzira koga je napisao, tj, posebno 23. glava, lingvistički gledano, zasigurno ne dolazi iz Jerusalima, već iz Atine. Ovde primećujemo razliku u Lukinom I Matejevom antisemitizmu. Sa jedne strane imamo “Oprosti im B-že ne znaju šta čine” – Luka, dakle znatno pažljiviji pristup, a sa druge – dobro znaju šta čine – Matej. Kada nejevrejski narodi ne prihvataju Isusa, to se objašnjava glupošću, neinformisanošću itd. Međutim kada su Jevreji u pitanju daje se do znanja da oni znaju istinu, ali je namerno skrivaju I bore se protiv nje.

Takođe u Mateju se Jevreji optužuju za sva ubistva od stvaranja sveta, do kraja Tanaha. 23:35 - Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, којега убисте између храма и жртвеника. Dakle Avelj je prvo ubistvo u Tanahu, a Zaharija poslednje. Ali koji Zaharija ?

Ovde imamo interesantan momenat. Pisac je verovatno hteo da kaže da su Jevreji ubili sve od početka do kraja Tanaha (ili “Starog zaveta”) ali je očigledno pomenuo pogrešnog Zahariju. Dobro znamo da Zaharije sin Varahijana (Zaharija 1,1) zapravo najpoznatiji - prorok Zaharija, a da je Matej mislio na Zahariju sina Jehojade u 2. Dnevnika 24:20,21 . Bez obzira na očiglednu grešku u Mateju, jasno je da je optužio Jevreje za sva ubistva pravednika od početka do kraja Tanaha. 26:60 – Jevreji traže lažne svedoke protiv Isusa (znaju istinu I traže lažne svedoke) 27:18 – “ Znao je naime, da su ga bili predali samo iz zavisti. “ Dakle i Pilat zna “o čemu” se radi. Scena sa Pilatom je ubačena samo da bi se pokazalo da Jevreji insistiraju na ubistvu Isusa, iako čak pagani ne žele to da urade. Interesantan podatak je da je Etiopijska pravoslavna crkva kanonizovala Pilata, I on se poštuje kao svetac. 27:22-25 - “KRV NJEGOVA NA NAS I NA DECU NAŠU” Ovo je najviše citirana izjava od strane hrišćanskih teologa kao opravdanje za sva zla koja su učinjena Jevrejima, kao i za pozivanje na istrebljenje ili proterivanje Jevreja. Matej 27:54 – Rimski satnik izjavljuje da je Isus sin Božiji, što takođe samo pokazuje da je I rimski oficir visokog čina (što je vrlo bitno - ne običan vojnik) prihvatio Isusa, a Jevreji nisu. Dakle iz svih ovih izjava postaje jasno da se Matej trudi da na svakom mestu označi Jevreje kao ni manje ni više nego đavole. Podsetimo se da je hrišćanska predstava o Sotoni ista kao o Jevrejima – zna istinu, ali pokušava da je prikrije, izokrene itd. Takođe tu je I Matej 28:11 – 14 gde nakon što iznenađeni Rimljani ispričaju celu scenu vaskrsnuća, Jevreji ne odlaze da provere, jer znaju da se to desilo ,nego odmah nude novac stražarima da kažu da su zaspali. Ko bi I zašto to uradio ? Čak se može reći da cela ideja “Jevreji vladaju svetom” ima svoje korene ovde. Jedino što svim navedenim delovima daje smisao je Matej 23.

- Da li su Jevreji ubili svoje proroke ? – “koji su i Gospodina Isusa i proroke ubili, i nas progonili, te Bogu ne ugađaju i svim se ljudima protive” (1. Solunjanima 2,15) “Teško vama! Vi gradite nadgrobne spomenike prorocima, a vaši su ih oci poubijali.” (Luka 11,7) “ "Jeruzaleme, Jeruzaleme, koji ubijaš proroke i kamenuješ one što su tebi poslani! Koliko li puta htjedoh skupiti djecu tvoju kao kvočka piliće pod krila i ne htjedoste!” (Luka 11,34 I Matej 23,37)

Svaka velika laž ima u sebi delić istine koji služi da bi široke mase poverovale u nju. Tako ljudi koji osporavaju Holokaust kada ih pitate zašto bi uopšte Jevreji izmislili tako nešto. Odgovor je “zato što su cionisti želeli da stvore državu Izrael”. Iako je osporavanje Holokausta potpuno istorijski neosnovano, tu zaista postoji delić istine. A to je - da nije bilo Holokausta verovatno ne bi izglasali formiranje Izraela. Iako to ne govori ništa o Holokaustu, služi kao “argument” za osporavanje istog. I ovaj metod zaista funkcioniše, jer zagovornicima postaju nebitni svi istorijski dokumenti o Holokaustu i svemu ostalom veruju na reč.

Nimalo nećemo preterati ako kažemo da na isti način funkcioniše Novi zavet, pre svega Jevanđelje po Mateju koje Jevreje optužuje za ubijanje ne samo svojih proroka, nego I sva ubistva nevinih od početka do kraja Tanaha. Ipak kada čitamo Tanah jasno nam je ko je ubio proroke. Pre toga treba razumeti ko su bili proroci i koja je bila njihova uloga. Proroci nisu samo bili ljudi koji “predviđaju budućnost” , to nije bila njihova primarna uloga . Njihova je bila revolucionarna – išli su u domove kraljeva I govorili im ono što nisu želeli da čuju. Imali su podršku u narodu, kojeg novozavetni pisci kasnije optužuju za ubijanje tih istih proroka. Najmoćnijim I najlošijim vladarima davali su do znanja da su prestupnici I da Stvoritelj nije sa njima. Proroke su ubijali najveći zlikovci među jevrejskim vladarima. Oni su plaćali životom svoju odanost B-gu Izraela i zbog toga su bili omiljeni u među religioznim jevrejskim narodom. Primer takvog proroka je Isaija I mnogi drugi... Setimo se i proroka Jeremije, koji je rizikovao život za istinu o prestupnicima.

Religiozni Jevreji nikada nisu bili na strani vladara, već upravo proroka, I Jevreji u Isusovo vreme bi takođe bili ubijeni od strane ovih vladara. Optuživati Jevreje za ubistvo proroka je sa jedne strane smešno I neozbiljno, a sa druge otvoren antisemitizam . Upravo zbog ovakvih izjava u NZ srednjovekovni hrišćani, pa I dobar deo današnjih jevrejski narod doživljava kao ljude koji su išli okolo I ubijali proroke.

Najvažnije je da ne pređemo tako olako preko Mateja, jer je dosta toga u vezi sa ovom knjigom fascinantno. Sa jedne strane imamo potpuno nejevrejsko izražavanje kada navodno citira Isusa – govorili smo o imenici “licemer” I njenom grčkom značenju koje je nepoznato Jevrejima (hipokratis - onaj koji namerno zavarava druge) -ne postoji u hebrejskom I aramejskom. Takođe izražavanje u Mateju 23. - teatralno ponašanje fariseja I književnika (kojeg opet nema u hebr. i aram.) Sa druge strane imamo očigledne laičke greške kod Mateja koje nisu sklone onima koji dobro poznaju Tanah. Pomenuli smo primer kada Matej u 23,35 navodi pogrešnog Zahariju (umesto sina Johanaja navodi sina Varahijana) . Da ne spominjemo kontradiktorne izjave Mateja naspram Luke . Dakle zanimljivo je to da Matej konstantno greši. Još jedan primer je Matej 27:9-10 gde kaže: “Tako se ispuni riječ proroka Jeremije: "Uzeše trideset srebrnjaka, cijenu procijenjenoga, koga procijeniše sinovi Izraelovi I dadoše ih za lončarovu njivu. Tako mi naloži Gospodin.",”

Da se ispune reči proroka Jeremije ?! Matej ponovo greši misleći na Zahariju 11,13 : “I reče mi Gospod: baci lončaru tu časnu cijenu kojom me precijeniše. I uzev trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru.”

Naravno srednjevekovni hrišćanski teolozi nisu ni pomišljali da u “Starom zavetu” proveravaju verodostojnost ovih reči za koje su unapred znali da su istinite. To očigledno važi I za većinu hrišćana danas, a dobar deo pokušava i da prikrije ove greške. I kao vrhunac svega toga imamo nimalo slučajan antisemitski koncept čitavog Jevanđelja po Mateju.

Veliki broj helenizama, u kombinaciji sa antisemitskim izjavama i nedovoljnim poznavanjem Pisma kao što smo rekli, dosta govori o piscu Jevanđelja po Mateju. U isto vreme u dobroj meri dovodi u pitanje o kome se tu radi.